Све ово је ништа. У окрету карте можеш видети будућност, али све се своди на шансе... Шансе прорачунаш, погледаш, сагледаш, окренеш-обрнеш и кажеш - упркос свим шансама, идем! И залетиш се као никад у животу, пун елана, у бетонски зид. Паднеш, све боли. Нешто касније устанеш и као да си заборавио шта је било први пут - са пуно елана се залећеш у бетонски зид. Одбијаш се као пљувачка о храпави зид, повређен, опет. Суштина целе ствари је да треба имати муда и победити шансе. Ако уложиш довољно себе, једном ће те и те мале шансе пропустити и уместо зида ти ћеш пролетети кроз завесу и видети шта је са оне стране дуге и облака, на пример. Ја своје шансе тренутно искушавам. Ломе ме, одбио сам се о зид сувише много пута. Вечерас, чак ми ни карта није била пријатељ. Али крај је близу, што би рекли амерички просјаци пророци, нешто ће се десити - или ћу победити шансе или ће оне победити мене... А ако те победе шансе стварно ниси никакав човек и највеће си разочарење првенствено самом себи, а потом и свима осталима... Онда ти се, ако до тога дође, отварају неке нове шансе са којима се опет мораш борити. Оне могу бити лакше или теже, зависи на шта налетиш. Али све се своди на то да устанеш из кревета и подигнеш свој штит високо насупрот хиљада непријатељски настројених животних шанси... Или можда да га одбациш и зајуриш се као бесан међу њих, скоком са четири метра... Боже, све небеске птице ти неће рећи ово што ти ја говорим сад.
Мани се коцкања са људима, разапели су твог сина, а ти си и даље ту, седиш нам над главама и покушаваш да нас помазиш по малим главицама да бисмо могли више/боље/брже ићи у сусрет шансама, пуни наде у спасење... Све те речи горе у свећи од 10 динара и само ти желим рећи - одувек си био сјајан Бог, иако те страшно забављају људи који ударају у зидове.
0 коментара:
Постави коментар