Џиберима

Верујеш ли ти у љубав у хиљаду димензија? Ја верујем. Маму им јебем, они астрофизичари... Серу. Много. Фазон, те овако те онако, те овол'ко димензија те онол'ко. 'Ало. Нађеш фантастичну мачку. Онако, баш да је волиш, да ти се срце стегне кад је не видиш дан или два и да ти то исто срце прескаче и отказује кад је видиш или, бокте, пригрлиш. И 'ајд сад ти мени објасни да љубав не постоји у свих десет или стотину или хиљаду димензија? Не можеш. Не зато што сам будала, већ зато што нема доказа за било шта о чему говоримо. Дакле, ја кажем да постоји. Љубав. Моја. За моју мачку. Свуда. И подједнако сам у праву и подједнако сам битан као било који од тих IQ ликова. И тако... Јебите се џибери.