О бесмртнима

Исусе! - фркнуо је сулуди Шкот стена. Звали смо га Шкот стена, јер је робијао на некој стенчуги по' године, у суштини је био фин младић. Имао је тридесет и пет година. 

Мајку ти јебем у пичку! - драо се поп Миша на голуба који га је управо обележио. 

Маро, дај још три за нас и однеси једно Чкиљи, ено га вирка иза продавнице не би ли добио шта - махао сам с обе руке старој и помало ћоравој газдарици. 

И тако, седели смо и пили по читав дан, ту, на врелој периферији града, Шкот стена,  поп Миша, луди Чкиљо и ја. 

Знате ли ви - потегнуо је Шкот стена - да у Шкотској постоји поток који ти подари бесмртност ако пијеш из њега? Чуо сам од једног друида горе што је робиј'о због растурања тешких наркотика. 

Ид' у пизду материну - рече поп Миша - ја за тако нешто нисам чуо, а и не верујем. Боже ме сачувај и саклони. 

И ја сам чуо за ту причу - рекох чешући се по глави. Заиста јесам, од неког несрећника што ми је треб'о бити ђед, па није, јер баби било мрско да чека да се овај врати из Глазгова несретног. 

Па, младићи, хоћемо ли? - нацери се поп Миша - кад ћемо ако не сад, кад смо у набоју снага?! 

Хоћу и ја да идем са вама и да носим мацу - рекао је Чкиљо гладећи неку офуцану уличну мачку.  

Сви смо били савршено пијани, па смо узели лову, свако одакле је стигао, поп Миша и са олтара покупио шта је нашао, ни "Боже опрости" није рек'о, ал' нема ни неке везе, шта му има Бог опраштати, ако му овај неће никад на очи изаћи. Ако ћемо реално. Чкиљо је однекуд извук'о пасош и довољно пара за четири пута до Шкотске и назад, па смо му дозволили да крене. И тако је отпочела наша потрага за бесмртношћу. Моћна ствар, та бесмртност. Замишљали смо шта бисмо све радили... Возили би се до месеца, једном макар. Имали смо читави списак ствари. Био је дугачак и сулудо блистав. Но, то није важно сад.

У Шкотској су се људи пеглали, волели су да се побију више него 'леба да једу. Нас је, то прво вече, поп Миша спасао батина, јер је опаучио неког несрећника криглом, а Шкот стена је, о ироније, певао "Господи помилуј". Сутрадан смо пронашли једног друида (који није диловао наркотике (него оружје, но, то није важно за нашу причу)) који нас је одвео до потока који даје бесмртност, а потом узео лову и отишао да бије неке локал чобане. Нагрнули смо, сви осим Чкиље, он је и даље збуњено гладио мачку, 'нако мален и сав никакав. К'о три прасета, пијемо ону 'ладну воду, нико не брине да ће га грло болети и шта ти ја знам... Након неког времена нас попусти еуфорија и ми седосмо под орас. 

Осећаш ли се другачије Шкотска стено? - упитах.

Јок ја - рече Шкот стена.

А ти попе?

Ни ја. Све по старом. Попио бих пиво сад - облизну се поп. 

Треба да тестирамо ово чудо - скапирао сам то - 'ајде се боцни трном, ако крене крв, онда ово чудо не ради, јебајга... 

Јест', у праву си - рече Шкот и пусти си крв.

Седели смо још мало, било је то поражавајуће искуство... Поп Миша је кукао како ће Богу пред очи изаћи сад... Након пар минута смо се једногласно сложили да треба да походимо оближњи паб, што би рекли. И отпочели смо тако, туру по туру, све док наједном попа није изнео диван предлог.

Него, децо моја, дајте да ми пређемо на нешто јаче - рече. И сви се сложисмо. Конобар рече да нема ништа јаче тренутно осим неког вискија просветитеља, који жеже као свети Илија. Наручисмо то сви осим Чкиље. Он поче климати нешто главом. 

Затим Чкиљо скочи са столице, баци ону мачку и рече - људи, маца ми је рекла где је прави поток! - и истрча напоље. А ми, онако пијано сулуди, седели смо ту, смртни, смртнији него јуче, поражени... И знајући да немамо шта да изгубимо, поскакали смо са својих удобних гузица и похитали право за њим. Након једно пет километара трчања, Чкиљо застаде на некој зеленој ливади. Стаде, усправи се и неким другачијим гласом и стасом отпоче - Другари, ви не желите бесмртност. 

Шта ти знаш, јеб'о ти ја мајку! - добаци поп Миша бацајући штап који је нашао на земљи на Чкиљу. 

Знам, настави Чкиљо мирно, јер ја сам бесмртан. 

Ти бесмртан? Дај, немој зајебавати - рекох.

Озбиљно. Поздравља вас Леонида од Спарте - рече Чкиљо.

Исусе - рече Шкот стена.

Дај не сери - рече поп - ђе ћеш ти бити Леонида, и то баш онај што је отег'о код Термопила? Хахаха...

Па шта би ти? - упита Чкиљо изгледајући много паметније него икад у животу - два метра и јаја до пода?

Два метра и јаја до пода? Па јашта! - насмеја се поп Миша.

Кажем вам, момци, чо'ек начисто побенави након пар векова... Плус, умориш се од живљења и све би да умреш, а не да ти се... И онда, тако, завршиш пијући као смук са три дилеје испред продавнице... И јебига...

Причао је Чкиљо још добрих по сата, па смо се спаковали на авион и похитали кући, бојећи се да ће нам ко окупирати продавницу. Схватили смо да не желимо бесмртност. Сутрадан смо већ испијали пиво испред продавнице.

И док је Шкот стена наручивао четири пива од Маре, упитао сам Чкиљу, који је побенавио у међувремену поново, где је лежи извор бесмртности? Погледао ме је оним његовим телећим погледом и рекао - у вискију. Маца ми је рекла. Натегао сам своје пиво и наставио да зевам у попа који је псовао голуба, јер му је пожелео добродошлицу кући.