Добродошао

Уснио сам чудан сан. Био је мрак и киша је падала, људи смркнутих лица су промицали са свим тим намакнутим капуљачама и кишобранима... На први поглед је било ужасно, а и на други. Имао сам девојку у сну, била је права мачка, волео сам је и то је била та, једина светла тачка која ме је накратко одвратила од жеље да се пробудим. Шетали смо улицом, она је била лепа, а  свет ме је нервирао... Сав тај ужасни исфолирани свет, као да је неко просуо моје ноћне море по овом сну, и ходам, а оне се кезе... Закачим случајно неког наивца, он се само насмеши и настави даље. 

Океј, мислим, мора да сам погрешио, и није тако лоше. Пролази њен бивши дечко, ма није важно, ионако је педер, пролази моја бивша девојка, ма није важно, ионако је кретен... Неки клинци се боду испод степеништа док киша сипа... Четири даме шетају оскудно одевене и нуде незаборавно вече за неку симболичну суму... Суму која симболизује да можеш да си приуштиш незаборавно вече које кошта пола просечне плате... Две гориле са упасаним тренеркама у панталонама заузимају цео тротоар и сматрају се узвишеним... Ма нема везе, ни то што је баја у џипу намерно скренуо у бару да нас окупа... Ми шетамо и ми се волимо и ништа више није важно... Клинац који мисли да има свет пише графит и испада смешно неписмен... И све се то дешава у овом граду, док пада грозна киша. 

Седнемо у један од оних кафића на маргини друштва, јефтин је, топао, добар за поватавање... Док цевчим свој сокић прилазе ми двоје у кошуљицама, питајући имам ли моменат да попричамо о Исусу... Ма хајте молим вас, кажем и окренем главу. Долази потом циганка са дететом, долазе робијаши и наркомани нудећи ми честитке... Долази ми такозвани пријатељ и тражи лову на зајам... И само долазе и долазе и немам чак ни моменат да пољубим та сочна уста због којих сам и дошао на то место. Непознати траже услуге, чиним колико могу... Онда ми преврну сок у крило. Ма терајте се у пизду материну, кажем ја... А група хероја за суседним столом се диже да их брани... А киша пада... И дави. Прилази ми тај тип и почиње - тебра... Иза мене се ствара конобар са сатаром и само се смешка... Покушавам да побегнем, али све ово је нека грешка... Врата нису тамо где треба да буду... Вртим се у круг, уплашен и скењан... 

Неко ме чука по рамену, окренем се, неки стари деда. Каже - сине, ово је за тебе, и даде ми неку разгледницу. Отварам је и успут питам деду - како да побегнем одавде? Желим тако жарко да се пробудим, а на разгледници пише - Добродошао у стварни свет.