Понекад се осећам тако глупо. Оно као да сам изневерио себе. На Вукајлији ми вичу људи врати се, плачу од смеха, као до јаја им је... Ја те нове људе који се смеју мојим форама ни не знам (отишао пре три године), оно... И тамо сам, кад сам тек почињао, писао као змај. Сваки дан, по цео дан. И брзо сам се пробио, пар дана сам био чак и у првих сто... Да сам наставио тим темпом, данас бих био у првих десет, гарантујем. Али нисам наставио. Тако је и са блогом. Када сам тек почео, био сам популарнији него сад. Јесте, многи су ме пљували, али су ме и многи готивили. Сад ни не пишем као што сам некад. Некако, све што радим је глупо и бесмислено. Вероватно зато што сам одрастао. И поново постављам себи питање и ево смејем се као луд - И шта сад ми, нинџе, да радимо?
16. јануар 2014.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Isto kao i svi- Kupiš auto sa kasko osiguranjem, kredit za kuću i sereš kako je sve postalo sranje od kad je došla nova vlast.
ОдговориИзбришиI da ne idem na more. U suštini, isto k'o i do sad, samo što nemam auto.
ОдговориИзбришиSve sto sam osecao a nisam umeo da izgovorim si upravo napisao... Cestitam :)
ОдговориИзбришиHvala Lukiću, drago mi da ti se sviđa. :)
ОдговориИзбриши