Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

16. јануар 2014.

Јебеност тишине ауторитативно пулсира мојим интернетом

Понекад се осећам тако глупо. Оно као да сам изневерио себе. На Вукајлији ми вичу људи врати се, плачу од смеха, као до јаја им је... Ја те нове људе који се смеју мојим форама ни не знам (отишао пре три године), оно... И тамо сам, кад сам тек почињао, писао као змај. Сваки дан, по цео дан. И брзо сам се пробио, пар дана сам био чак и у првих сто... Да сам наставио тим темпом, данас бих био у првих десет, гарантујем. Али нисам наставио. Тако је и са блогом. Када сам тек почео, био сам популарнији него сад. Јесте, многи су ме пљували, али су ме и многи готивили. Сад ни не пишем као што сам некад. Некако, све што радим је глупо и бесмислено. Вероватно зато што сам одрастао. И поново постављам себи питање и ево смејем се као луд - И шта сад ми, нинџе, да радимо? 


4 коментара:

  1. Isto kao i svi- Kupiš auto sa kasko osiguranjem, kredit za kuću i sereš kako je sve postalo sranje od kad je došla nova vlast.

    ОдговориИзбриши
  2. I da ne idem na more. U suštini, isto k'o i do sad, samo što nemam auto.

    ОдговориИзбриши
  3. Sve sto sam osecao a nisam umeo da izgovorim si upravo napisao... Cestitam :)

    ОдговориИзбриши

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren