Амин

Некако,
сада када сам разоткрио масоне и схватио
да се од обичног живота не може живети,
постајем све већи верник.

У живот се не можеш поуздати.
Не.
Не можеш се поуздати ни у људе,
па чак ни у Бога.
Али опет, вера у неке ситне ствари
ће ти спасити дупе много чешће (током живота)
од вере у Свевишњег или неког сличног скота.

Ја верујем.
Верујем у мекано женско дупенце
и могућност одабира сопствене судбине
која се огледа у узимању четвртог хлеба с леве стране
у пекари...

Верујем у поглед који ме прати из легла
у наруженом лицу са постера и
заиста верујем и глобалну повезаност књига
које имају тако добар мирис...

Верујем у цврчка који цврчка свако вече од двадесет и три часа
и лепоту карте, рецимо пикова краља, у руци.

Верујем у одсутност коју доноси лежање на кревету
и поглед изгубљен у ламперији...

Верујем да ћу једнога дана играти Ризико
и пити вино и заиста имати снаге да напишем
праву књигу
или макар праву реченицу.

И верујем, верујем!
у коначну победу над свемиром
која ће ми омогућити да пушим лулу,
љубим жену и држећи ноге на сточићу
заиста спасим сопствено дупе од свих ужаса
које постојање доноси.