Егоцентрична

Смрт ће доћи
и заиста се надам да ће ме затећи
у овој или некој другој баштенској столици,
како куцам неке снажне редове
у тренуцима беса, туге или неке сличне непогоде...

И онда,
када ме удари кап или
ме задеси каква бизарна смрт
од уједа сићушног паука или удара авиона,
мој мозак ће се расути по тастатури или папиру
и биће у хиљаду боја и облика
и имаће малу коцкицу у средини
из које ће истрчати мали човак,
претворити се у највећу птицу коју је свет икада видео
и одлетети у небо,
па кроз озон у васиону,
да сагори у потпуности
и доживи тренутак
изван овог поприлично накривљеног света.

И све то ће посматрати распилављена маса
која ће само стајати тамо и држати говоре
о њиховим великим мислима које ће променити свет...
И нико, баш нико,
неће схватити да сиви мозак заиста не може променити ништа
осим канала на тевеу или странице новина.
И ето победе, која је увек стизала касно,
И ето мене кад више не буде мене,
да уживам у њој.