Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

9. фебруар 2011.

Човек који је слагао своју музику

Једног лепог дана један ружан човек је слагао своју музику. Имао је стотине плоча...Не, не стотине - хиљаде плоча и десетине хиљада песама. Он је био помало лењ, за све остало, осим за сређивање своје музике. Његова усамљена велика кућа је мамила посетиоце предивним тоновима попут сирена које маме Одисеја....А он је био срећан када би сређивао своју музику. Није волео посетиоце, а стално су долазили. Повремено би пустио понеког у кућу, послужио га чајем и колачићима, ал' то само кад је добре воље. А често није био добре воље. Зидове унутар његовог дома су прекривале полице...свуда полице са плочама. Ретко који зид се још белео на јутарњем сунцу. Његово срце је била музика. Волео је музику, чак и сувише...Његова музика је била класификована по годинама настанка, абецедном реду, и на милион других начина...У тренутку је могао пронаћи плочу која му је потребна...међу хиљадама других. И био је поносан на себе. Истог тог дана, док је слагао музику слушајући лагану оперету непознатог аутора, неко је позвонио. Једном, полако и дуго. Нервозни ружни човек је отворио врата с намером да отера госте, али...На вратима је стајала заносна  плавуша, са погледом који осваја. У њему прокључа крв, и уз благи смешак пусти је унутра. Ћутала је, и повремено би се, на неку његову сасвим обичну лепу реч о музици, громогласно насмејала. Мали ружни човек је отишао да пристави чај, а када се вратио...све је горело. Полице су пуцкетале, плоче су падале, плоче су крцкале...А ружни човек који је волео музику је гледао и плакао. По први пут у животу је плакао. Једва су га спасли из пожара. Није хтео да се одваја од својих плоча...Време је прошло, мали ружни човек је пронашао заносну плавушу ђавољег погледа и...
Мали ружни човек је слагао своју музику на свом новом лаптопу, уз савршену ноту заводљиве виолине.

9 коментара:

  1. Бураз, ти сад имаш стрик од три-четири ОДЛИЧНЕ приче. Само тако настави. ;)

    ОдговориИзбриши
  2. Какав грех...

    Али ваљда се оно суштниски вредно не да уништити.

    Супер прича :)

    ОдговориИзбриши
  3. Хвала D. :)

    Lowlander, хвала. Тако сам и ја мислио нешто, оно као, од ових 60 написаних мора да имају 3-4 добре. Потрудићу се. ;)
    Узгред, кад би знао како ове приче настају, не би их ни читао. Дође ми да напишем како је ова прича настала, што ћу вероватно и учинити једног дана. :)


    ТоМЦаа, управо тако. Не можеш уништити уметност, слободу... :)

    ОдговориИзбриши
  4. Нисам рекао да су остале лоше - само да си везао неколико генијалних. Имао си кул ствари и раније, морам да признам.

    Волео бих да чујем како настају. Можда може бити применљиво и код мене. :)

    ОдговориИзбриши
  5. Ма опуштено Lowlander, наши смо. Знам на шта си мислио, ал' морам да будем самокритичан. ;)

    Ових последњих пар прича су настале из дела. А већина претходних је настала из мисли. Видиш, ове ствари о којима сам писао, са одређеном нотом слободе, тако да свако може да их протумачи како жели, су уствари сасвим обичне. Видео неку лепу девојку, сањао прелепу девојку (а и оно за оне власи има одређени смисао), слагао музику синоћ на топу...Дакле, сасвим обично. И сви ме нешто хвале, и тако то...и драго ми, не кажем. Сад знам како треба да пишем. Из дела је најбоље. Ал' дела код мене нема много, ленчуга сам тешка. Тако даа...оно, биће нешто - да повремено засијам, попут звезде на небу. :)

    Ето, сад знаш. А имаш дела брдо, па само делај. ;)

    ОдговориИзбриши
  6. Ха-ха имамо исти метод настанка приче :)

    ОдговориИзбриши
  7. Зато смо тако мега популарни. ;))

    ОдговориИзбриши
  8. Мала сестра13. фебруар 2011. 00:25

    Ова је супер... Из наслова сам помислила да ће бити нешто слично оној жени са ружама, али ова ми је мнооого боља... :)

    ОдговориИзбриши

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren