Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

17. јануар 2011.

Moja лепа


Писао је дневник. Само пар страна истргнутих из неке старе свеске. Да остане нешто...нешто добро иза њега. Дневник је спаљен...само је ових неколико страна остало.

дан први
Црна лептирица је слетела на мој прозор. Погледао сам је. Било нам је лепо. Мрачна, загушљива соба, пар лименки по поду...она и ја. Фина је. Необична. 

дан други
Поново је дошла на мој прозор. Погледао сам је. Мислио сам о њој. Била је обична. Можда нешто оноземаљско. Можда обична црна лептирица. Нисам имао појма. Стајала је тамо тренутак, а затим  одлепршала у ноћ.

дан трећи
Опет је дошла. Разговарали смо. Шапутала је. Нешто као сан. Била је лепа. Та крила су била нестварна. Отишла је, поново нестала. Сузе су ми се сливале низ лице. Не знам зашто.

дан четврти
Моја лептирица се није појавила. Ево, читава ноћ је прошла. Мислио сам о њој. Била је посебна. Можда сасвим обична. Тако посебна. Суза ми је склизнула низ лице. Само једна. 

дан шести
Још увек је нема. Није дошла. Осећам се усамљено. Цео дан сам био гладан, јер немам воље да устанем са кревета. Сањао сам је. Била је тако лепа. А онда је одлетела у ноћ. И сну је одлазила, напуштала ме. Имали смо нешто. А она је отишла. Мрзим је. 

дан тринаести
Долетела је на мој прозор. Прелепа црна лептирица. Нисам знао како да је зовем, шта да јој кажем. Занемео сам од среће. Угризла ме је. Није болело. Смејала се. Плакао сам.

дан петнаести
Леп...леп...лепт....

дан шеснаести
Леп...лептир и...ј...ј...јее...

дан осамнаести
Уб....уби....ј....ц....

дан осамнаести
Хахахахахахах. 

Слични текстови:

  • Свет није полудео, свет је сјајан Овај свет је полудео драга - кажем док улазим у кућу и раскопчавам панталоне.  Наравно да је полудео - одговара ми одсутно док лакира нокте у јарко црвену боју. Седнем у фотељу онако раскопчан, слободан, уморан од … Прочитај
  • Мали облаци онога што мора бити Било је вече, киша је падала напољу сип по сип, а ми смо седели у мојој соби. Напола реновирана, имао си шта да видиш. Мало ламперије, па много, баш много дасака по којима су знале ходати стоноге и борити се са мојим пауков… Прочитај
  • А сада стварно... Лежим у спарној мајској ноћи, а она седи у баштенској столици и гледа ме. Њене очи као да играју неку игру са мном, игру моћи коју не разумем. Могао бих јој дати све, док ми шапуће на руском или француском неке сасвим обичн… Прочитај
  • Снове сам снио Сунце ме пржило док сам седео у парку. И дошла је она, сасвим непозната, села поред мене и погледом упрла у Дунав... Гледам је, њену красну косу... Ја те волим, хоћу рећи, имена нису важна... Она коврџава, свет осликава... … Прочитај
  • Страх ме је Стојимо на том месту и питам се да ли да те понудим да седнеш. Поглед ти лута и понекад ме окрзне мало. Страшно ти је непријатно што зурим у тебе, али немаш довољно смелости да ми узвратиш. Шта ако сам манијак? Пијанац, уби… Прочитај

2 коментара:

  1. :(
    Ovo me podseca na deciju pricu o robotu i leptirici...

    ОдговориИзбриши
  2. Доћи ће теби једног дана једна разнобојна добра лептирица. Не брини ;) Све у своје време.

    ОдговориИзбриши

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren